Kada govorimo o karijernom putu žena u Srbiji, često zaboravimo koliki teret se nosi ne samo na radnom mestu, već i kod kuće, u društvu – i najčešće, unutar nas samih.
Iako se sve češće govori o ravnopravnosti, stvarnost žena koje pokušavaju da se snađu između svojih profesionalnih ambicija, porodičnih obaveza i sopstvenih potreba, često izgleda daleko od idealne.
Od žena se i dalje očekuje da “usklade sve” i da uvek pronađu taj magični balans. Ali istina je da taj balans često ne postoji – barem ne onakav kakav nam se prikazuje. O tome sam pisala i u tekstu: ,,Istina o balansu: Zašto je u redu da ne stigneš sve“, gde sam se dublje osvrnula na tu temu.
Biti žena koja želi da gradi sebe i svoju karijeru u Srbiji znači nositi se sa brojnim izazovima – spoljašnjim, ali i onim unutrašnjim, tihim, nevidljivim.
U nastavku se osvrćem na pet prepreka koje se najčešće pojavljuju na tom putu, a koje oblikuju naše odluke, izbore i svakodnevni osećaj vrednosti.
5 najčešćih prepreka i izazova sa kojima se suočavaju žene u Srbiji
Kada kažemo prepreke i izazovi žena u Srbiji, njih je previše, u nekom trenutku mi je bilo teško svesti ih na 5 osnovnih, ali onda ovaj tekst ne bi imao kraja, i bavićemo se još tim problemima kroz druge tekstove, a ovde ćemo ipak istaći 5 najvećih prepreka i izazova, do kojih se došlo istraživanjem i subjektivnom procenom:
1. Očekivanja društva i večita osuda
Bez obzira na to šta žena odluči – da se posveti karijeri, porodici ili pokuša da uskladi obe uloge – uvek se nađe neko ko će joj reći da nije dovoljno dobra. Etikete lete sa svih strana: ako radiš puno radno vreme – zanemaruješ decu; ako ostaneš kod kuće – “ne koristiš svoje potencijale”. Takva društvena pravila nisu pravila – to su okovi.
Na koji način da se suočiš sa tim?
Seti se da niko spolja ne zna tvoje stvarno stanje, niti nosi tvoje cipele. Tvoje vrednosti, prioriteti i faze u životu su samo tvoji, i u redu je da kao takvi budu neshvatljivi za druge. A i svakako je mnogo lakše upirati prstom, i pričati kako bi ti nešto uradio, živeo, nego to sprovesti u delo.
Zato je važno da preispitaš čija očekivanja zapravo nosiš i da li im zaista duguješ objašnjenje. Ovo nije lako – ali je prvi korak ka oslobađanju. Ako si u dilemi, pitaj sebe: “Da li bih ovo radila i da nema publike?” A ako imaš otpor, ne znaš kako da se oslobodiš toga, da se nosiš sa tim, u redu je potražiti pomoć.
2. Nepodrška iz okruženja – čak i od drugih žena
Najviše boli kada podrška izostane baš od onih od kojih je najviše očekuješ – roditelja, partnera, prijateljica, koleginica. Umesto razumevanja i podrške, često dolaze komentari koji potkopavaju tvoj trud: “Zar ti to treba?”, “Ko će ti paziti decu?”, “Šta umišljaš?” I da, dešava se da baš žene budu jedne drugima najveći kritičari.
Šta da radiš sa ovim?
Prvo – nije tvoja krivica što nisi dobila podršku koju si zaslužila. Drugo – umesto da se iscrpljuješ pokušavajući da ih ubediš, usmeri energiju ka pronalaženju ljudi koji razumeju tvoj put. Jer fokus je sve. To mogu biti i nepoznate žene iz online zajednica, podkasti, blogovi, terapija – ne moraš biti sama u ovom.
Na Instagramu postoji bezbroj informativnih kanala, mogućnosti učlanjenja u zajednice, psiholozi, psihoterapeuti. Internet nam pruža bezbroj mogućnosti da pronađemo svoje jato. Samo je potrebno malo da se aktiviramo u tom pravcu.
Nešto bitno što ipak treba imati u vidu: Ponekad snaga ne dolazi iz podrške koju dobijaš, već iz jasnog “ipak idem dalje” koji sebi kažeš u tišini.
3. Nevidljiv rad i „druga smena”
Za mnoge žene posao se ne završava kada napuste kancelariju – tada tek počinje drugi. Spisak obaveza u glavi ne staje: kuhinja, deca, računi, podsetnici. Taj rad se retko priznaje, još ređe deli. A kad nešto postane nevidljivo, lako postane i nevažno.
Šta da radiš sa ovim?
Počni tako što ćeš prvo ti sebi priznati da to što radiš – jeste rad. Nisi “samo malo umorna” – već preopterećena. Zatim, ako možeš, podeli deo odgovornosti, makar to bio jedan obrok manje, jedno “ne” više. I znaj – odmor nije luksuz, nego preduslov da bi opstala.
4. Borba sa samopouzdanjem i sindromom uljeza
Koliko puta si se zapitala: “Da li sam ja dovoljno dobra za ovo?” ili “Šta ako me provale da nemam pojma?” Sindrom uljeza pogađa ogroman broj sposobnih žena – naročito kada zakorače u nova okruženja ili preuzmu veću odgovornost. Iako imaš znanje i iskustvo, osećaj nedovoljnosti može biti uporan saputnik.
Šta da radiš sa ovim?
Podseti sebe: tvoj osećaj nije uvek dokaz istine. Samopouzdanje se često ne gradi pre uspeha, već ga prati. Zapiši šta si sve do sada uradila – male i velike pobede. I kada sumnja dođe, odgovori joj konkretnim dokazima.
Ako ti je teško da veruješ sebi, veruj onoj verziji sebe koja je ipak stigla dovde. A ako još uvek imaš poteškoća sa prihvatanjem sebe i priznavanjem svojih vrednosti, zatraži pomoć, neka ti neko pomogne da bolje shvatiš odakle sve to dolazi, koja je dubina svega toga.
5. Preopterećenost uloga i očekivanja da „sve stigneš”
Iako živimo u vremenu koje govori o ženskoj moći i samostalnosti, često se očekuje da budemo i uspešne i negovane i nasmejane i dostupne – u isto vreme. A kad ne stignemo sve, pojavi se krivica. Umesto da slavimo ono što jesmo, brojimo ono što nismo stigle.
Šta da radiš sa ovim?
Preispitaj šta je stvarno tvoje, a šta ti je društvo „zakačilo oko vrata“. Ne moraš sve, i to odmah, pa još kao neko drugi. Ako ti treba dozvola da usporiš, evo je: u redu je da biraš šta ti je najvažnije sada.
A šta da radimo sa svim ovim?
Možda se, čitajući sve ovo, pitaš: “Dobro, ali šta ja da radim sa svim tim podacima i činjenicama?” Nije poenta da se osećaš preplavljeno – poenta je da znaš da nisi sama, da nisi luda, da nisi lenja i da nisi nedovoljna. Postoji kontekst i brojevi. Postoji sistem koji često ne prepoznaje sve što žena jeste i nosi.
U nastavku te upućujem na neka zanimljiva istraživanja koja to potvrđuju:
- Žene čine samo 31% svih preduzetnika u Srbiji, i dalje se teže probijaju do kapitala i podrške (UN Women, 2023)
- Iako obrazovane, i dalje zarađuju 14% manje od muškaraca i rade mnogo neplaćenog rada (Femplatz, 2023)
- Pa ipak, u IT i visokoj tehnologiji čine čak 36,6% radne snage – iznad evropskog proseka! (Eurostat, 2023)
Znaš šta to znači?
Ne izmišljaš prepreke. One postoje – i potvrđene su. Isto tako – ne izmišljaš svoju snagu. I ona je tu, i vidi se.
Šta da poneseš iz ovoga?
- Prvo, tvoje emocije su validne. Nisi razmažena jer ti je teško, niti slaba jer si umorna.
- Drugo, u svakom izazovu postoji mala pukotina kroz koju može da uđe svetlo – i da kreneš, makar korak po korak, da ga menjaš.
- Treće, osnaži se informacijom: kad znaš kako sistem (ne) funkcioniše, lakše je da postaviš granice, da potražiš podršku, da prestaneš da sumnjaš u sebe.
Zaključak: Tvoj put ima smisla – i vredi
Ako si se prepoznala u ovim izazovima, znaj da nisi sama – tvoja priča nije nevažna, nije „slaba“, niti treba da se uklopi u tuđa očekivanja da bi bila validna.
U svetu u kom se od nas traži da budemo sve – i uspešne i nežne, i dostupne i ambiciozne, i posvećene i zahvalne – lako je izgubiti sebe.
Ali ti imaš pravo da usporiš, da preispitaš, da odbiješ ono što ti ne služi. I da gradiš karijeru po svojoj meri – čak i kad to izgleda drugačije od tuđih standarda.
Ako ti je ova tema bila korisna, možeš podeliti svoja razmišljanja u komentaru ili se prijaviti na newsletter, volela bih da čujem tvoje utiske, predloge za teme koje bih mogla da istražim i obradim, i naravno lična iskustva.
