Freelancing ili full-time posao, na šta vas asocira jedno a na šta drugo? Znam da kad kažemo freelancing često se bude slike poput ove: sediš kod kuće, u pidžami, sa kafom u ruci i tišinom koja ti prija. Nema jutarnjih gužvi, nema „možemo li na brzinu“ sastanaka koji se rastegnu u tri sata, nema neonskog svetla kancelarije ni pitanja „kad ćeš na pauzu?“. Za neke – ovo je san. Za druge – noćna mora.
Freelancing kroz prizmu predrasuda i ličnog iskustva
Freelancing deluje kao sloboda, međutim, to ne znači da je za svakoga. Isto kao što ni kancelarijski posao nije sinonim za „dosadnu rutinu“. Ako se pitaš da li je freelancing za tebe ili ti više prija struktura full-time posla, ovo je tekst koji će ti pomoći da dođeš do odgovora.
Kako sam ja došla do svog odgovora?
Ja sam odgovor pronašla tako što sam najpre jako dobro upoznala sebe.
Na primer, znala sam da sam introvert – volim ljude, ali najviše punim baterije kada sam sama. Najbolje radim u miru, bez konstantnih prekida, bez distrakcija. Međutim, to ne znači da nisam znala da funkcionišem u timu – naprotiv, radila sam i u okruženju gde su kolege doslovno sedele oko mene, i učila sam kako da brzo razmenjujemo ideje i zajednički rešavamo zadatke. Ali ono što sam tada shvatila je da meni lično više prija kada mogu da organizujem dan po svom ritmu.
Pored toga, freelancing mi je omogućio nešto još važnije – kao mama, mnogo mi znači to što sam dostupnija svom detetu. Pogotovo u tim ranim fazama kada mu je sve novo, i kada mu je prisustvo roditelja ogromna sigurnost. Kada sam pravila listu prioriteta, upravo to – biti tu za svoje dete – našlo se na vrhu. I upravo mi je freelancing to omogućio.
Dakle, najvažnije: do te spoznaje sam došla preispitivanjem sebe, upoznavanjem sebe, konstantnim radom na sebi i greškama jer ipak na njima sam najviše učila.
Kako da znaš da li je freelancing za tebe?
Dakle, hajde da razmotrimo neka pitanja koja ti mogu pomoći u donošenju odluka:
- Da li ti više prija miran, samostalan rad, ili ti energiju daje prisustvo drugih ljudi?
- Da li si organizovana osoba koja zna da postavi granice i ispoštuje rokove i bez spoljnog nadzora?
- Koliko ti znači fleksibilnost u danu – i da li znaš da se nosiš sa nepredvidivim rasporedom?
- Da li ti stabilna plata i struktura znače više nego sloboda izbora zadataka?
- Kakav je tvoj odnos sa disciplinom i odgovornošću?
Freelancing nije „bolji“ od kancelarijskog posla, pogrešno je to reći – samo je drugačiji. I izbor treba da se zasniva na tome šta tebi zaista prija, šta ti je važno, i u kakvom okruženju najviše rasteš.
Kada daš odgovor na ova pitanja, koja su na neki način pitanja za upoznavanje i preispitivanje sebe, sledeće što bi bilo korisno jeste da znaš šta freelancing nosi sa sobom, tj. koji su njegovi prednosti i nedostaci, kako bi prepoznala da li se i sa tog aspekta uklapaš.
Freelancing ili full-time posao
Ljudi često idealizuju jedno ili drugo. Freelancing nekad izgleda kao život iz snova – radiš sa plaže, piješ kokosovu vodu, radiš samo kad ti se radi. A kancelarijski posao kao da je osuđen na sivilo i dosadu. Ali istina je, kao i obično, negde između.
Prednosti i nedostaci
Freelancing – prednosti:
- Fleksibilnost – sam/a biraš kada radiš, gde radiš, i sa kim.
- Bez putovanja na posao – vreme koje bi proveo/la u prevozu možeš da iskoristiš za vežbanje, doručak u miru, igru s detetom.
- Veća kontrola nad projektima – možeš da biraš klijente, oblasti koje voliš, i da praviš svoj mali kreativni svet.
- Mogućnost da organizuješ dan po sopstvenom ritmu – što je neprocenjivo ako znaš kako da se organizuješ.
Freelancing – izazovi:
- Nema stabilne plate – meseci mogu biti nepredvidivi.
- Sam/a si svoja podrška – niko ne rešava tehničke probleme umesto tebe, niko ti ne kaže „bravo“ na kraju dana.
- Potrebna je ozbiljna samodisciplina – jer nema šefa koji proverava da li si „na vezi“.
- Granice posao – privatno mogu da se zamagle – posebno ako radiš od kuće.
- Dan može izgubiti strukturu – bez fiksnog radnog vremena lako je skliznuti u haotičan ritam, bez jasnog početka i kraja radnog dana.
Full – time posao – prednosti:
- Stabilna plata i benefiti – znaš kada je plata, kada je godišnji, sve je jasno i predvidivo.
- Postoji struktura – neko drugi ti kreira okvir u kome radiš.
- Tim oko tebe – lakše je učiti, razvijati se i razmenjivati ideje kada si okružen ljudima.
- Odlazak iz kancelarije = kraj posla – često je lakše isključiti se kada fizički napustiš radno mesto.
Full – time – izazovi:
- Manja fleksibilnost – radno vreme je često fiksno, uz obavezno prisustvo.
- Put do posla i nazad – nekad traje duže nego sam posao.
- Mogućnost distrakcija – otvoreni prostori, kolege koje stalno prekidaju, sastanci koji su mogli biti imejl.
- Manje kontrole nad zadacima – često ti se projekti jednostavno „dodele“.
Vežba: Tvoja lista prioriteta
Ovo je meni bila prelomna tačka. U jednom trenutku, sela sam i bukvalno zapisala šta mi je najvažnije u ovom periodu života.
Predlog: Kada date odgovore na pitanja u odeljku: ,,Kako da znaš da li je freelancing za tebe?” sledeće što možete uraditi da bi dodatno preispitali sebe i znali na čemu ste jeste da uzmete papir i podelite ga na dve kolone. U prvu napišite: Šta mi je važno u poslu? U drugu: Šta mi je važno u životu?
Na primer:
Šta mi je važno u poslu:
- Fleksibilnost;
- Tišina dok radim;
- Autonomija u radu;
- Rad na kreativnim stvarima.
Šta mi je važno u životu:
- Biti uz dete;
- Slobodno jutro;
- Bez stresa i jurnjave;
- Više vremena za sebe.
Kako da koristiš listu prioriteta
Napraviti listu prioriteta je samo jedan od koraka – pravi efekat dolazi kad počneš da je koristiš kao alat za donošenje odluka i kompas u svakodnevici.
Napomena: Ako ti je teško da odgovoriš na ova pitanja ili i dalje osećaš nejasnoću i zbunjenost čak i nakon što napraviš listu prioriteta – to je potpuno normalno. Ponekad je više od samog odgovora važan proces razmišljanja, a ne moraš sve da znaš odmah.
Ovo nas dovodi do šire teme – samoposmatranja, postavljanja ličnih podsetnika i stvaranja malih sistema koji ti pomažu da ostaneš na svom putu, čak i kad život postane haotičan.
O tome sam pisala detaljnije u posebnom tekstu „Kako ne izgubiti kompas u haosu svakodnevnice” za one koji žele da dublje istraže kako sebi mogu pomoći da bolje razumeju svoje želje i izbore.
Kako izgleda kada si freelancer
Jedna od najvećih zabluda je da freelancing znači manje stresa, više slobode. Da je to kao neki digitalni odmor, gde sam/a odlučuješ kada ćeš da ustaneš, kada da radiš i kada da odmaraš. Ali realnost je da kada si freelancer – ti si svoj šef, svoj HR, svoj finansijski savetnik, svoj marketing tim i svoj poreski obveznik.
Zvuči strašno? Ne mora da bude, ako ste spremni na to.
Kako izgleda kada si sam/a svoj šef, freelancer?
Kao freelancer:
- Klijente pronalaziš ti – nema HR-a koji će ti “dodeliti projekat”.
- Plan rada? Ti ga praviš, jer ako ne uradiš to sam/a, niko drugi neće.
- Porezi i doprinosi su tvoja odgovornost – moraš da znaš kada, koliko i kako da platiš.
- Za “sušne” mesece ti štediš – jer plata 25. u mesecu nije zagarantovana.
- O ličnom razvoju takođe brineš ti – niko ti neće platiti kurs osim tebe.
- Na tebi je i donošenje odluka – šta ćeš raditi, kada reći “ne” i kako da postaviš cenu svog rada.
Ovo nije za svakoga. Ako volite da vam neko postavi jasne zadatke, da znate tačno kad ste slobodni, da ne razmišljate o porezima ni rokovima osim onih koje vam je neko drugi postavio – možda vam više prija struktura kancelarijskog posla. I to je sasvim okej.
Ali ako si od onih koje vole da imaju potpunu kontrolu – i spremni ste da snosite i posledice i nagrade koje ta sloboda nosi – onda je freelancing možda baš tvoja stvar. Važno je da znate u šta ulazite.
Freelancing zahteva visok nivo:
- odgovornosti,
- sposobnosti da donosiš odluke,
- samodiscipline,
- organizacije,
- predviđanja i planiranja unapred.
Drugim rečima – nije za one koji čekaju da im neko kaže “šta sada treba da rade”. To ne znači da moraš da znaš sve odmah – sve se može naučiti – ali moraš da imaš unutrašnju motivaciju i želju da budeš kapetan svog broda.
Za kraj, najvažnije i suština, pitanje nije „šta je bolje“, već – šta je bolje za tebe, u ovom trenutku tvog života.
Možda ti treba sigurnost, tim, jasno radno vreme i ta plata svakog meseca – i to je potpuno validno.
A možda ti više prija sloboda, fleksibilnost, samostalnost, pa i ta doza rizika – i to je isto sasvim okej.
Zaključak
Dakle, treba napomenuti da za ovu dilemu ne postoji univerzalni odgovor, jer prvenstveno, što ti prija danas, ne mora biti ono što će ti odgovarati za pet godina. Važno je da oslušneš sebe, da znaš svoje vrednosti, potrebe i granice – i da iz te pozicije biraš.
Ne zato što ti je neko rekao da je freelancing „budućnost“. Ne zato što svi idu u kancelariju. Nego zato što znaš ko si – i šta ti prija.
I naravno, vrati se na ovaj tekst, još jednom ga pažljivo pročitaj i probaj da iskoristiš ove ne tako zahtevne smernice za početak, pa da vidiš gde te to može odvesti.
Takođe, ako se opredeliš za freelancing, ali ne znaš odakle da kreneš, pogledaj besplatne ili povoljne kurseve na platformama poput Coursera i Udemy.
Ako ti je ovaj tekst pomogao da jasnije sagledaš svoju situaciju, podeli sa nekim ko je na sličnoj raskrsnici – možda mu baš ovo pomogne da napravi prvi korak.
Jer na kraju – sve kreće od samospoznaje.
I svaka odluka je dobra ako je donosiš iz mesta koje razume tebe.
